[FOTO] Osijek nekad i sad #1

SATIR KAZUJE DA U SLAVONIJI IMAJU SKULE, ALI KAKOVE?

Malo prije ja sam govorio
i na vašu zemlju potvorio,
da u njojzi skula ne imade,
al mi sada baš na pamet pade:
ima, reko(h), u svakomu selu
po tri skule; poslušaj me, velju,
dok ti kažem, otkud su postale
i kako su od Turak ostale.
Kada Turke jednoč istiraste
i iz vaše zemlje protiraste,
pak odoše janjičari Turci
medečući ko pomamni vuci;
al vam prije zemlju otrovaše
i vražje vam skule ostaviše
kojeno vi i danas slidite.
Zar ste slipi, tere ne vidite?
Po tri skule svagdi ostaviše
i u svakom selu namistiše:
prva skula naziva se "prelo",
druga "divan", iliti "posilo"
treća "kolo", gdi se uče igrat
i svakakve lakrdije pivat,
od kojih ću sada govoriti,
al mi nemoj štogod zamiriti,
dok ti kažem, kakove su skule,
da Bog dade, da bi se rasule!
Kakogod je za Turaka bilo,
onako je baš i sada dilo.
Prva skula uvečer počima
pak već slidit do po noći ima.
U nju idu momci i divojke
i donesu posle svakojake:
koja prelu, koja svile plave,
pak ond' vezu nidra i rukave.
Hoćeš znati što se jošter uče?
Ja ću kazat sve kako se muče:
žensko presti, a muško tamburat,
obodvoje krast i ašikovat.
Brašno kradu i govedske masti,
peku pite i svakakve slasti,
gurabije i peksemetiće,
peku alvu i od brašna ptiće,
pak se mloga s otim izgovara,
da se ovdi nimalo ne vara,
niti ona što od kuće krade,
jerbo majka svaka svojoj dade.
Možebiti da ti ona dade,
ali za to sva kuća ne znade,
neg se čudi kud se štošta diva,
al na prelo poodnaša diva.
A mladići pokradu duhane
ispod krova na koncu nizane,
pa kad vide da se neće znati,
on se štagod i većjega lati;
on ukrade novce i haljine
pak najposli dojde pod batine.
A kad ni to njemu ne naudi,
on se višje ukrasti usudi,
dok ne dojde ta njegova šala
na vidilo pak i na višala.
Još se uče govorit sramotno,
jer tko ondi kog uči pametno?
Neg se čini njem nikakva dika,
kad ga čuje psovati divojka,
i ostale stvari nepristale
koje su jim od Turak ostale.
Ej Turčine, pogan nekrštena!
Nigda stvar ta ne bi ti proštena.
Što učini ti od Slavonije,
kojoj para prije bilo nije?!
Je l' to pravo trpit skule turske
u krstjanstvu i adete mrske?
Zato velim, moj dragi Slavonče,
domorodče i dobri junače,
to ni način dicu othraniti
i nesriće svake obraniti,
nit jim dati viće i nauke;
nego slati ove među vuke.
Velim, ovce medu vuke slati,
jer se momak' po pedeset lati
pak se oni igraju vukova, -
kud ćeš gorjih od tih kurjakova?
Oni viju ko i drugi vuci,
a orluju ko pomamni Turci,
pak se pridnjak holjudinom tuče,
vika stoji: "Pristan', dobar vuče!"
Oni ob noć oko kola kašu,
a kad lipo sve kolo opašu,
onda stražnji pridnjima omahne
i sve kolo na zemlju obvale.
Pak kad bude od divojak' hrpa,
onda zgrabiv svaki svoju drpa,
dok je tkogod od 'nud ne rastira
i spavati doma ne protira.
Bože sveti, teške sliparije!
Ima l' tomu kakve likarije?
Sad mi kaži, moj dobri Slavonče,
progovori, ta što šutiš, momče?
Sad mi kaži, jesu li to vuci,
i još gori nego su kurjaci!
Jerbo kurjak ujide marvinče
ili drugo kakvogod imanče,
ali ovaj najbolje imanje,
tvoje kćeri ujide poštenje.
Zato velim i vami, divojke,
zemljakinje i moje Slavonke,
ne čuva se tako divičanstvo
a i vaše najvećje bogatstvo.
Ne mećite u pogibil blago,
koje vam je od sveg svita drago,
jer poštenje velike je cine,
al vidite, što od njega čine!
Nego za svit uzmite divice,
Isusove drage zaručnice,
koja Katu, koja svetu Baru,
koja Orku, koja svetu Klaru,
vidi(t) ćete kako su živile,
i da nisu po noći hodile,
nego bile u svomu kvartiru
pak su doma sidile u miru
i kod kuće učile se presti
i grančice po rukavih vesti;
pokraj toga i knjigu učile,
jer se nisu po prelu mučile,
i učile pivat litanije, -
ali sada toga kod vas nije.
Zato i vi doma pribivajte,
roditelje vaše poštivajte;
možete se kod kuće pomoći,
ne hodajte na prelo po noći!

VI.
DRUGA TURSKA SKULA: KOLO

Druga skula "kolo" se naziva,
kako vami malo pri kaziva(h).
Ovo biva baš u svetkovine
i u dneve Bogu posvećene,
kamo idu mlade i divojke
i pivaju pisme svakojake.
Dok u svetac bio dan osvane,
i iz svoje postelje ustane,
odmah ide u bašče zelene
i natrga ružice rumene,
pak što može lipše nakiti se.
Mlogo puta ne vidi ni mise,
neg u kolo onako i ide,
koje majke čak do kola slide,
jer ne mogu kod kuće siditi,
neg bi rade u kolu viditi,
kako kćerce s dragim poskakuju
i kakve li pismice pivaju.
Kada kolo igra polagano,
onda majka ustane lagano
pak na kćeri namišta marame
il đerdane sitno nanizane;
il ako joj ispade kitica,
ona čuva da ne zgrabe dica.
Kad se kolo u troje zaniše,
i majka se sama u seb' niše
čini joj se da će poletiti,
što kćer vidi s ašikom igrati.
A od sveca ni spomena nije,
da bi išla pivat litanije.
One misle da se tako sveti
dan svetčani i Bogu posveti,
što ne smije ništa poslovati,
a grihota nije lindovati.
Moja draga! Bog ne veli tako,
neg on vami govori ovako:
da šest dana sebi poslujete,
a nedilju njemu poštujete,
ni do podne, nego vas dugi dan,
jer je Bog to svagda od vas vridan,
misu gledeć i čuvši prediku,
jer donosi vam hasnu veliku.
A kad bude tamo po pol dneva,
onda one, gdi večernje nejma,
neka uče lipe bogomolje
i drugima kazuju od volje
i pita ga tko ga je stvorio,
tko li jadna gorko otkupio,
za koju li svrhu satvorio
i svetim ga krstom posvetio,
i ostale krstjanske pravice
otac, mati neka pita dice.
To je način svetac posvetiti,
Stvoritelju svomu ugoditi;
ali nije u kolu pivati,
Kraljevića ko sveca slaviti,
koji nije zaslužio slave,
zalud ljudi što se o njem bave.
Sin je bio kralja Vukašina,
pobigavši služi u Turčina:
od 'nud Srblje zvaše na mejdane,
dokle teške ne dopade rane.
Velik biše i jak jogunica,
načinio dosta udovica;
ali njega ispod Nikopolja
baš u boju crna krvca polja;
ondi mu je i Šarac ostao,
kojega je vinom napajao.
Te zato ga vrlo ljudi štuju
i dan danas od njega pivaju
na toliko da je veće došlo
u običaj i na svit izišlo
pivat pisme koje ne valjadu;
ali dobre niki stid imadu,
jer divojak nije stid pivati,
kada počmu u kolu igrati:
"Oj! u Marka, Kraljevića sina,
dobar konjic u potaji ima",
al u crkvi nejma tko početi,
jer jim dojde niki stid prokleti.
Bog bijaše lipo uredio
i grihoti stida naredio,
a dobroti neka bude lako,
vama svetci to kazuju tako.
Pak je vrag te stvari premetnuo
i na dobro stida nametnuo,
a grišiti neka bude lako,
jer on radi, da privari tako.
Projdite se, moja braćo draga,
takvih skula, smišljenih od vraga.
Vi znadete da je turski zakon
iznesao Muhamed napokon,
a vrag mu je u pomoći bio,
dok je lipše stvari izmislio,
kojegod su lagane po tilo,
među kojim i kolo je bilo.
Zato Turci najprvo počeše,
Muhamedu na grobu igraše
za ukazat nikoje veselje
Muhamedu svomu na poštenje.
Vidiš dakle da je od Turaka
došlo kolo, - da zla komšiluka!
Jerbo da je došlo od krstjana,
tog bi bilo i po drugih stranah.
Ali toga izvan Slavonije
nigdi nitko još vidio nije,
nego služe drugačije Bogu
vas dugi dan štogod većma mogu.
I u crkvu svekoliko ide,
za predikom svetu misu vide,
a po podne štiju evangelje
i svakakve molitve od želje;
pak dičicu oni uče štiti
katekismus i Boga moliti,
a ne idu u kolo igrati
i u svetac tako ludovati.
Ostavite vi takova dila,
koja Bogu nigda nisu mila,
neg molite vaše obrstare
i biskupe, crkve poglavare,
neka mole svitlu cesaricu,
vašu majku i vašu kraljicu,
baš MARIJU dragu TEREZIJU,
dugo vrime, Bože, poživi ju!
Milostivo neka zapovidi,
svaku župu da s meštrom providi,
kakono je u zemlji madžarskoj,
Moraviji i u zemlji Českoj,
koji bi vam mladež naučili,
da bi bolje Bogu poslužili,
štiti, pisat i Boga moliti.
Rugaju se vami vilaeti,
da od toga vi ništa ne znate,
jere skula takvih ne imate.
Drugačije, kad bi to imali,
bolje biste i nju poslužili,
jer u pismu sva uredba stoji,
svak bi znao od dužnosti svojih,
gdi mu valja kako učiniti,
kad bi znao štiti i pisati.
A vi da se njojzi obećate
i još virno opet zakunete,
krv proliti za njezinu službu
sve pokorno, ne imajuć tužbu,
kako su vam i oci činili,
krv prolili i virno služili.
Drugačije zahvalit ne znate,
kad tolike milosti primate.

VII.
TREĆA SKULA TURSKA: POSILO

Osim drugog imade "posilo",
ko s divanom ni se razdililo,
jer se žene skupe na sokaku,
baš u svetac i nedilju svaku,
pak već ondi vazdan mormoraju
o drugomu i ogovaraju,
da u selu nitko ne ostane,
koga njiov jezik ne dostane,
protresajuć svakog živa stanje,
život, način i svako imanje.
Jedna počme kazivat novine:
"Ja sam čula baš od jedne žene,
da je vaša Ivka isprošena,
prsten dala i već zaručena
za Marjana, babe Mare sina.
Ali, žene, je li to istina?"
"Muči, draga! O tom ne govori!"
opet njojzi druga odgovori:
"To ne more za nikada biti,
da će Marjan Ivku isprositi,
jer ja znadem tko je baba Mara,
da se ona uvik vikce kara.
Kod nje snaha mora sužanj biti
nit joj može itko ugoditi,
ako ćeš joj ne znam što činiti,
sve za ništo ona će ciniti.
Žalibože onog pusta ruha,
gdi se s mirom neće najist kruha!
Da sam s njome, ja na babu Maru
ne bi išla da živim u karu.
Osim toga Marjan ašikuje
i Maricu Mrakovu miluje.
Evo sada baš godina dana,
ja Maricu vidim i Marjana
istom gdigod stojeć na sokaku,
ašikujuć divane u mraku.
Zato velim, gdi je ljubav taka,
tu i višje, to nas znade svaka.
Ako Ivka pojde za Marjana,
vidi(t) ćete do malo vrimena,
da će on nju te svaki dan biti.
Jer kako će silom ju ljubiti,
kad njegova nije bila volja,
jer Marica njem se čini bolja".
Kad razumi siromaška Ivka,
kakva od nje na sokaku vika,
ona prsten Marjanu povraća:
"Neću poći, karaju me bratja".
"Zašto, Ivko, moja dušo draga!
drž' taj prsten, ti ne čini vraga;
To je naša obidvih sramota,
tko je uzrok, onoga grihota.
Jal mi kaži tko te odgovara,
tko li na me koješta obara?"
Ivka veli: Promisli se dobro,
koji ti je najvirniji pobro,
i tko s tobom po noći druguje
pak se isto tobom poruguje".
"Sad znam tko je", Marjan odgovara,
"zato svatko neka sebe kara,
kad ne gleda s kim prijateljuje, -
pak on meni tako zafaljuje!
To je isti gospodinov sluga,
moj drug tobož, popala ga tuga!
kojemu sam dosta virovao,
al da budem, bolje, mirovao;
jer već vidim da on nije miran,
dok ni svomu gospodinu viran.
Kazat ću ti, al nek je med nami,
ti ne kazuj, Ivko, prid ženami.
On mi veli: "Ej moj dragi pobro!
da ti vidiš, kako mi je dobro.
Ja se lipo sluškinjama vladam,
pak men' dobro kad se i ne nadam.
Kad je obnoć, i kad svatko muči,
one znaju gdi jim stoje ključi,
natoče mi po pun koršov vina,
kojemu je ponajbolja cina,
i kog isti moj gospodar pije;
u podrumu već boljega nije,
pak ja sebi načinim u štali
pod platinom jedan podrum mali
i u njega koršova postavim,
napijem se pak opet ostavim.
Kad se konjma zob i ječam daje,
uvik meni po šaka ostaje,
pak prodadem gdigod u mehani
i pijucam kad sam natehani.
Kad gospodin u štalu unide,
ja mu kažem da konj dobro jide.
Ako pita: "Jesi l' ga češao?"
"Nisam", velim, "neg istom pošao.
Kad on opet otide iz štale,
onda češem već kao od šale;
češagiju popadem u ruke,
al mi mlogo ne zadaje muke,
jer ga šuknem od uha do repa,
što bi bolje, jeda mu ne krepa!
A kad rekne da u bašči radim,
ta i gledam da se gdi oladim;
i kad vidim da tko k meni ide,
počmem kopat da me istom vide".
Jošter mlogo Marjan kazivaše,
al mu Ivka na odgovor daše:
"Što se toga, Marjane, dotiče,
grih jest smrtni, koj' u nebo viče,
kada slugi tko najam ustegne
pak u grihe kao u blato legne.
Ali i to u nebo vapije,
kad se sluga ukradom napije
pak prikodan većji dio spava,
il kad radi, isto šeprtljava.
Bog će jednog nevaljalog slugu,
viruj, metnut u veliku tugu,
jer Pravični svaka pravo plaća,
dobrim dobro, a zlo sa zlim vraća.
Josip služi pravo Putifara,
goso njega nikad ne pokara;
al od žene što siroma(h) pati,
Bog mu posli stostruko naplati;
u Egiptu posta poglavica.
Gle! što čini božanska pravica,
da i onaj koji virno služi,
ako ga tko i nepravo tuži,
il ako mu potpuno ne plati,
Bog to njemu posli nadoplati!
On postade veliki gospodar
i još kraljev nad žitom haznadar,
tako da su od dalekih strana,
kad bi komu pofalila hrana,
i kad gladno gdi nastane lito,
od Josipa kupovali žito.
Al i slugu Bog nevirnog kara,
koji krade i svog gosu vara,
da on sluga uvike ostane
i gospodar nikad ne postane".
Al kad začu moja baba Mara,
skoči, bratjo, koliko je stara;
ona trči na sokak prez duše,
čak se čuje kako jako puše.
Kako dojde, ta med žene side,
da ju one svekolike vide,
pak upita svoje snaše Ivke,
od kog čuše tako zle prilike,
da se Marjan i Marica ljube
i po noći da poštenje gube.
Ivka veli: "Meni kaže žena,
al joj ne znam kazati imena,
neg ću kazat onu tko njoj kaže,
je l' istina, il možebit laže".
Baba veli: "Neću ostaviti,
kapelanu hoću ju tužiti,
neka kuji on jezik zaveže,
da za drugim drugi put ne laže".
"Što ćeš više?" odgovara Ivka,
"izišla je svakolika vika
od njegove iste kuharice
Marjanovo dilo i Marice".
Moja bratjo, kada baba začu,
sve joj iskre iz očiju skaču;
ona viče, čak se u mlin čuje,
kako jadnu kuharicu psuje.
"Što me se je", veli "dolatila,
kad znam i ćud i njezina dila?
Sve se kaže, ko da je devota,
al u miru ne pusti sirota.
Evo ću ju tužit oficiru,
doklegodir ne bude u miru.
Onomadnje mi ovdi sidimo
i do duše svašto besidimo,
kako žene običaj imadu,
one uvik govoriti znadu.
Tu bijaše i naša gospoja
pak se s nami šali i nasmija.
Al dok dojde ova kuharica,
nakićena kao Madžarica,
ta i poče gospoji kazivat,
gospodina dila prokazivat,
kako se on njojzi čini viran,
al od drugih opet nije miran".
"Muči, babo!" odgovara Ivka,
"što te stoji na sokaku vika?
Jere će to naš gospodin čuti
i gospoju pravu ispsovati,
kada čuje da je ovdi bila
na sokaku i s nami sidila".
"Neka psuje", baba odgovara,
"i pravo je, ako ju pokara,
jer to nije njezina prilika
s nami sidit, gdi nas stoji vika,
i gdi žene za drugim govore,
ako neće da ju ogovore".
Istom baba još jezikom miče,
al eto ti kuharica viče:
Tko odnese njoj novine brže,
tko li kaza i u smutnju vrže?
Kuharica pametno se vlada
pak na babu ne kti iznenada,
neg plačući ona babu pita:
"Što to, babo, onoga ti svita?
Jer ti za mnom uvike mormoraš
i sirotu mene ogovaraš?
Što su tebi sluškinje skrivile?
Kako li bi sirote živile,
ako neće služit gospodara,
ili koga drugoga boljara,
koji bi je na svitu hranio
i oda zla štokakva branio?
Kako li bi boljari stajali,
kada ne bi svog slugu imali?"
"Dobro veliš, draga kćeri moja,
pametna si, to je srića tvoja.
Tko te uči, onaj te ne kara,
nemoj mislit, da te baka vara.
Dobro činiš služeć gospodara,
jer družinče virno ne obara
kuću gosi, kad ga virno služi,
i kada se gospodar ne tuži.
Al imade i sluškinja dosta,
ke ne paze ni mrsa ni posta,
neg ostave na hrpi tanjure
pak otidu ćutiti tambure,
a ovamo čine se devote
i oblače kao i sirote,
pak i od njih dosta smutnje bude,
i mlogi put uznemire ljude".
"Muči, vraže!" veli joj sluškinja,
"Ako služim, ja nisam robinja.
Kako možeš drugoga suditi,
a ne možeš na sebi viditi,
šta falingi i na tebi ima.
Pak ti misliš da svit dobro prima?
Ako služim ja u kapelana,
ne pohodim kao ti mehana,
nego radim pak se molim Bogu
i od griha čuvam, kako mogu.
Al ne mogu od vašeg jezika,
jer ujide kao zmija nika
i iznaša svaku nepodobu
na priproste i baš na gospodu.
Teb' je žao, što još nisi mlada,
zato nećeš ostavit hinada,
a ni onda, dok si mlada bila,
ništa dobra nisi učinila,
neg lajala kako i sad laješ,
dici čaraš i ugljenjem baješ,
i čarajuć moliš pozdravljenje,
da od ljudi imaš virovanje.
Ti bo misliš, da Bog moljbu sluša,
kad tko hoće da koje zlo kuša.
Od aršina dugo čislo pružiš
pak uzdišeš i veće se tužiš,
i nad njime po vazdan preživaš,
a Bog znade gdi tad pamet imaš.
Na prediki i pod misom spavaš
i mlađemu zao izgled davaš,
pak još misliš da jesi devota,
men' zamirjaš, koja sam sirota.
Ćuti, babo, da ti jednu kažem,
nemoj mislit, da ja ovdi lažem:
jesi li ti rekla na krštenju
i istočnog griha oproštenju,
da viruješ u jednoga Boga,
u Trojici jednog svemogoga,
i sotone sasvim se odričeš?
Pak čaranjem opet njega vičeš.
Kamo vira, kamo obećanje,
gdi je tvoj Bog, gdi ti je ufanje?
Od sotone ti tražiš pomoći,
koji ob dan ne smije pomoći,
nego ob noć, kad je veće tmina,
jer je svitlost samog Božjeg Sina.
Ja bi tebi kazala i većje,
al sam davno otišla od kuće".
Druga veli: "Ta šutite, žene,
dok ja kažem, poslušajte mene!
Moj muž sada postao trgovac,
uzajmio sto forinti novac',
pak otide na skelu na Savu,
ne znam kamo, briga me je samu, -
da mu sember sto krmaka dade
u Šopronu dok svinje prodade.
On dotira stotinu bravaca,
a ni dao ni polak novaca,
pak avliju moju izrovaše
i kuću mi malne potkopaše.
Kukuruzi on je stade hranit,
ja se ljuteć ne mogo(h) zabranit.
Nego jednoč, kada lipo svanu,
ja otido(h) gledat na tavanu!
kad ja dojdo(h) gledat kukuruze, -
prazan tavan! - pol'jaše me suze.
Otira je tamo do Kaniže
pak prodade malo i ponižje;
za stotinu debelih bravaca
ni uzeo ni polak novaca.
Barem glavno da on za nje uze!
Proda vola, kupi kukuruze.
Sad ne smije u Lukačev Šamac,
za sembera nek se brine jamac".
Treća reče, po imenu Ruža:
"Što ti, sestro, tako hvališ muža?
Ni za svakog takva trgovina,
koji nejma pun svoj podrum vina
i u dvoru ergelu goveda
i kovanluk pun voska i meda;
jal kom nije od oca ostalo
i koji se pomogao malo,
ter tko nejma baš svojih novaca
jali dosta konja i ovaca,
i tko ne zna kupit ni prodati,
neg se isto tuda posla lati,
pak on svinje hrani kukuruzi,
kano da mu uvik oru pluzi.
Ako će on trgovac postati,
neka se on arendaštva lati,
kako i naš niki dućandžija,
štono kod vas nigdi biše prija.
Onda će on bit pravi trgovac
i imati s obe strane novac:
od dućana i od arendaštva
i od kakva drugoga pajdaštva".
"Baš pogodi!" odgovara treća,
"U dva posla ni jednaka sreća.
Zar ti nisi čula poodavna
pripovidat od onog gavrana,
koji vidi prepelicu hodit
pak njezin hod ktijaše pogodit?
On se za njom hodeći namuči,
svoj ostavi, njezin ne nauči.
Ne kazuj mi, sestro, od krčmara,
koji točeć svoj vilaet vara,
i u komu nejma nitko vire,
dokle prave on ne drži mire;
a u vino dok nalije vode,
istom vidiš, njeg u arešt vode.
Neg ako će postat zanatdžija,
nek on bude dobar safundžija.
To ja kažem, i moje je viće,
on će skupo prodavati sviće.
A što velim jošter od safuna?
Bolje projde neg zločesta vuna".
"Šuti, draga", odgovara prva,
"Ništo b' rekla, još mi fali mrva.
Zar svaki vrag zna načinit sviću?
Ne, fala ti na tvojemu viću!
jer on u loj svinjskog metne sala,
pak izgori kao i mašala.
Ja preksinoć kupih za poturu,
pak ne dura ni za jednu uru,
još ne mogo(h) naprest ni vretena,
a izgori ko da je smetena.
Nejma boljeg od jednog pekara,
jer on barem nikoga ne vara,
nego krušac i zemličku peče
pak se vlada i još novca steče".
"To je dobro!" druga odgovara
izmed žena, po imenu Klara,
"da on katkad i na cinu gleda,
al on nikad drugačije ne da,
neg ako je i jeftino žito,
sve jednako on - crno mu lito. -
kruh prodaje i zemličku peče;
ni moguće da novca ne steče.
Ja jučere posla(h) po perece,
da jednime zabavim ditešce;
pak da vidiš, žalibog krajcara,
nejma ništa, nego ljude vara".
"To istina", rič joj uze Kata,
"nije bolji od jednoga tata,
koji svoga iskrnjeg privari,
krivo teče, a za grih ne mari.
Ali što ćeš? kad on drugač ne da?
Pak ni sudac neće da prigleda.
Takvi su ti i naši mesari,
reci barem, da on ne privari.
Bolji komad daje gospodarom,
a nama se uvik tuži kvarom,
pak siromah neka kosti glođe,
mloga zdilom prazna kući ođe.
Ja niki dan dojdo(h) u mesaru
pak mu reko(h): "Dragi gospodaru!
odsici mi dobar komad mesa,
imam gosti, - tako ti čudesa!"
Čekala sam i dva i tri sata,
dok odsiče komad suha vrata
i odriza ništo malo uha
i primetnu komad karapuha,
pak ktijaše da metne i dropca;
ja mu baci(h), jer neću ajnmokca.
Hotila sam da ga sucu tužim,
a je l' pravo da se isto ružim?
Mesar tuži jezikom govedskim,
bolje projde, nego ja slavonskim.
Zato skočiv s praznijem tanjurom
skuha(h) kokoš, ruča(h) s mojim Đurom.
Nejma, sestro, boljeg od mlinara,
bar siroma(h) on nikog ne vara,
nego koji dobro samlit znade,
uzme ušur, tebi tvoje dade.
još kada je kakva dobra srića,
namelje se puna brašna vrića".
"Nije tako!" od 'nud viče Klara.
"Zar ti ne znaš da on tebe vara?
Da oda šta on peče kolače
u pepelu i bile pogače,
neg od tvoga brašna odasije,
a teb' saspe u brašno posije!
Ja sam žito lijepo oprala,
da samelje, njemu u mlin dala;
a kada mi on povrati brašno,
odmah poznah, da ni sasvim časno,
jer je moje žito prominio,
za neprano svoje izminio,
A Bog znade kako ušur skida,
koliko li od koga otkida.
Ja nahodim najboljeg terziju,
jer on radi i na veresiju,
a nikoga privariti neće,
neg kad fali, još svoj komad meće".
"Nejmaš ništa!" veli joj Lucija.
"Ja donesoh nigdi malo prija
za dva rifa lipoga damaška,
da mi zobun načini pobaška:
pak znaš, sestro, kad se čovik boji,
zamoli(h) ga da prida mnom kroji".
"Neće", veli, "bit damaške dosta,
nek pol rifa još pošalje Kosta".
Kad ja sutra po moj zobun dojdo(h)
i po sobi ništo motrit pojdo(h),
al mu žena u budžaku sidi,
ona misli: nitko ju ne vidi, -
od damaške dici kroji kape.
Kad ja smotri(h), groznica me sape.
Ništa drugo od sebe ne znado(h),
jer u ruki ništa ne imado(h),
neg istrgo(h) iz ruku damašak,
ona skoči, maši se za rašak
i da mene udari po glavi,
al ju, sestro, malo ne udavi(h).
Zato velim: pravog gospodara
nejma boljeg od jednog čizmara,
jer on kroji sve od dobre kože,
lako proda i sebe pomože".
"Bar mi od njeg ništa ne govori",
usta Dora pak joj odgovori:
"Ja već znadem sve naše šustere:
dok što sprave, ta se i podere.
Osim toga svagda radit neće,
neg sve po dan nadilje odmeće.
A što steče priko sve nedilje,
neće ono da s' ženom podilje,
neg u svetac proždre u mehani
svojim društvom lipo natehani.
A kad dojde ponediljak plavi,
on se opet u mehani davi.
Ja sirota ne smijem iz kuće,
jerbo nejmam čestite obuće,
nego hodim ja i dica bosa,
snig je ovo, nije litnja rosa".
"Što vam drago", progovori Marta,
"najbolje je igrat se na karta,
jerbo čovik novca zadobije,
a svog ništa on prodao nije".
"Ne budali!" povika Pavlija.
"Znaš, kockarom kakva je avlija,
da u njozi ništa ne imade,
jerbo kockar sve proigrat znade.
Moj muž biše naučio prije
lombre, triset i što vraga nije,
dok ne rasu do poslidnjeg novca;
sad u kući ne imadem lonca.
Što se igra, kad nejma aduta,
jal se barem ne ukloni s puta,
neg pomaže, pak postane platko,
a sutra mu nije jilo slatko.
Jal da barem dugo ne ostane;
al on neće, nego i osvane,
pak ujutru nejma nigdi mira,
nego traži komadić papira,
da pošalje ono što je dužan,
a obut se nejma u što tužan!
Pa još meni da oči zamaže:
"Dobio sam pet forinti", kaže.
Ja ne znadem, koji belaj sada?
Gospoda se igraše do sada,
koji dosta imaju novaca,
svoja dobra, konja i ovaca,
ali samo da vrime potroše,
dva tri sata, pa mlogo ne troše.
Pak je ove pristalo i gledat;
ali da je to šusterom ne dat!
Jer kad valja da što sašivaju,
onda oni na kocke igraju.
I viruj mi, mlogi zanatdžija
s ove igre posta inaddžija;
Što prikodan zanatom zasluži,
to proigra, žena mu se tuži.
Još da se ni faro ukinuo,
mlogi bi s njeg ta i poginuo.
Kvit a duplo, nigdi te ne bilo!
s mlogoga ti poskida odilo.
Ja ti kažem, moja sestro Marta,
nij' za svakog igrat se na karta,
jer tkogod se često igra vojte,
poskidat će sa ćurdije rojte".
Tada reče imenom Milica
i poštena jedna udovica:
"Je l' vam, druge, još štogod ostalo,
što se nije ovdi protresalo?
Od toliko poštenih majstora
nitko nije prez vašeg ukora.
Da to oni kakogod začuju,
ja bi rada da vas izapsuju".
"Te zašto bi?" njoj odgovaraju,
"a jer oni za nam mormoraju?
Hodmo kući, dosta smo sidile
I site se već nabesidile".

VIII.
DIVAN

Još imade osobita skula,
da Bog dade, da bi se rasula!
koju Turci kod vas ostaviše
i "divan" joj ime nadivaše.
Pak i vaši idu na divane,
zalud side i puše duhane.
I u svetac i u poslendane
oni šeću pak još lindovane,
a posao neurađen stoji.
Nit tko mari, nit se Boga boji,
jere nejma doma gospodara,
u mehani on se razgovara.
A kad od 'nud tako pijan dojde,
on po kući već bučiti pojde;
oko kuće svu čeljad rastira,
tu je duša, tu se psuje vira.
"Zašto niste išli na posao,
neg čekali, dok sam ja došao?
Zar prez mene to ne more biti?
Ne date mi s mirom vina piti".
Ej davori takvi domaćine,
koji piješ, a kuća ti gine!
Ta, zli druže, zar ti nisi znao,
da ti i sam moraš na posao?
Najpri valja da ti zapovidiš,
pak da onda sam k poslu prividiš,
i da budeš na svakomu mistu,
ako želiš imat kuću čistu,
jer gdi nije oko gospodara,
ne radi se, nego se obara.
Mudri ljudi, koji pamet slide,
još u večer mladim zapovide,
baš kad pojdu skupa večerati,
on jim stane tako govoriti:
"Ako Bog da, ter živi budemo
valja da se rano probudimo
i prikrstiv Bogu pomolimo,
pak za poslom svaki otidemo.
Ti ćeš, Petre, žito zagraditi,
a ti, Pavle, ono poorati,
što ste danas malo ostavili,
da budete barem sastavili.
A ti, Luka, otidi u drva,
jer jih, sinko, već imamo mrva.
Ti, Andrija, ići ćeš na stražu,
kako meni desetnici kažu;
al očisti sve tvoje oružje,
da se na te gospodi ne tuže.
Vi pak, žene, čistite pšenicu,
da odvezem ja u vodenicu.
A što se pak pastira dotiče,
sav komšiluk i sve selo viče,
da jim s marvom oni čine kvare
i u tomu men' zadaju kare.
Ja ne mogu plaćati potricu,
biti ću je, uzamši palicu.
Ako l' vrime radit ne uzdade,
a vi kući, to vas svaki znade,
pak dilajte pod kolnicom zbice.
Stare su nam veće i ornice,
i još više poslova imade,
kad je kiša, pak se radit dade".
Kad ujutru bio dan osvane,
on valjade da najpri ustane,
svekolike za poslom opravi
i nikoga zalud ne ostavi,
pak da posli ide prividiti,
kako će se svašto uraditi.
I k večeru nek prikaže svaki,
tko je posao uradio kaki,
da on opet zapovidat znade,
što se sutra raditi imade.
Još su posli jednog gospodara,
koji mlade miluje i kara,
da nastoji on najvišje na to
i da gleda, - gospodar je zato -
da jedinstvo imaju i slogu,
lipo živu i mole se Bogu,
jer gdi nejma takovih poslova,
ondi nejma Božjeg blagosova.
Ako će ti čeljad biti virna,
i u kući pribivati mirna,
budi i ti u vladanju viran,
pak ćeš biti od kućana miran.
Nemoj ništa s' ženom baškalučit
nit, kad karaš, po svoj kući bučit,
nego njemu donesi prid oči,
da ti i sam posli posvidoči,
da ne valja kako on diluje,
pokori se pak tebe miluje.
Još ti moraš, gospodaru, znati,
kako valja mlađega karati.
Jer trucanje čeljade pobuni
i većma ga jošter uzjoguni;
ne boji se, nego na te žali.
Neće radit, neg za kućom bali.
Mlogi gazda sam čeljad pokvari,
kad jednako on za nje ne mari,
nego jedno on bolje miluje
i neg drugim njemu nasliduje.
Sveti Pavao na to vrlo viče,
gospodara baš se to dotiče:
"Tkogodir se ne brine za mlađe,
onaj svaki pogibio nađe,
i ne uči svojih podložnika,
on je gorji i od nevirnika.

...