Smrt najdražeg kućnog ljubimca

Morala sam otvoriti ovu temu jer mi je u prošlu subotu umrla papigica na rukama. Bila je totalno nervozna, šašava i glasna, ali je bila moj veliki ljubimac i nekako me pogodila ta smrt. Nažalost, ni veterinar joj nije mogao pomoći. Nekoliko je dana kunjala, i jednostavno kad sam vidjela da je stvarno loše sam je uzela u ruke i vidjela kako umire. Kao da je samo to čekala da je uzmem u ruke. Grozan osjećaj. Kuća mi je nekako prazna bez nje. I još ne razmišljam o zamjeni.
Kako vi podnosite smrt vašeg kućnog ljubimca?

meni je zeko isto otegnu šape, ali smo ga skuhali u gulašu pa nismo dugo tugovali....

pokoj mu u duši

btw circa prodaje štene janjeta pa možeš od njega kupiti da te utješi

MissTake je napisao/la: › meni je zeko isto otegnu šape, ali smo ga skuhali u gulašu pa nismo dugo tugovali...

Previše se družiš sa Circom!!
Ja sam plakala kad mi je umro zamorac, hrčak, pas, ribice... Prolazim proces žalovanja u kojemu tvrdim da nikada više neću imati kućnoga ljubimca, ali uskoro udomim novoga. Sad je opet pas aktualan.

Meni su uspjele umrijet 2 ribe u tjedan dana, naravno da nije moja krivica
Uzeo sam ih vec bolesne. Cak mi se i petshop isprico.

Ali sjecam se kad je sestri umrla riba, bila je bas tuzna sva neka u bedu. Mozda zato sto sam joj maho mrtvom ribom pred ocima i igro s njom kosarku dok sam ju baco u wc skoljku, ali svejedno

Ajmee, pa kolko je nama zivotinja umrlo

Jooj jab zečetine, njam njam

Ja sam jedna od onih glupih i bedastih ljudi, koji se previše emotivno vežu uz sve što hoda.. Kad mi je umro moj Bobi, također na rukama, cijela moja obitelj je bila toliko u bedu, da smo tugovali za njim kao ludi.. (ostatak obitelji je također bedast.. ) susjedi su nam dolazili izraziti svoje saučešće.. (ne zezam se..) Slična situacija je bila i kad nam je umro zec, imenom Gradonačelnik..Ah, a kad sam luda za tim životinjama, šta ću..

ajme pa naumiralo mi se živina kojekakih na rukama ono brdo, kamara, kronološki prvo pas, pa nekoliko papiga, prvo tigrica, pa nimfa, pa opet tigrica (ta je odletila al isti klinac), pa kornjača, jedno 300 riba (100 više manje), pile (da imo sam pile u stanu, patuljasto japansko pile), dva hrčka, sad evo imam mačku već 11 godina, al neće ni on dugo, šta da se radi, smrt je dio života, plačeš malo, tuguješ, nabaviš novo i ajmo dalje

Ja sam jednom imao ZEKU, ali za ručak...

Joj... Prije mnogo godina. Pas Riki je bio pogažen od strane bezobraznog vozača automobila. Plakao sam.
Pas Alf je bio pogažen od strane bezobraznog vozača. Plakao sam.
Pas Alf 2 je bio... Pogađate?
Onda sam imao nekoliko bezimenih. Ne sjećam se kako su završili.
Pas Dina je uginula prirodno.
Hrčak Kiki je uginuo nakon što sam ga okupao. Napravio sam mu mali grobić.
Hrčak Kiki 2 je završio kod tete koja ga je bacila u smeće jer je spavao. Mislila ja da je mrtav.
Što se tiče ribica... Uf... Eno dvije još plivaju... A jedno 50 ih je završilo u odvodu.
I papiga naravno. Pobjegla je kada sam joj otkinuo rep. Imao sam četiri godine.
Jednom sam slučajno na selu ubio pile. Zgnječio sam ga. Bilo mi je žao pa sam ga pokopao.
Mačke, joj da... Mačke su sve pobjegle...
Hm... Imao sam nekoliko zeka. Završili su također na stolu. Sjećam se kada sam prvi put vidio djeda kako kolje zeca. To je bilo okrutno. Od tada ne jedem zečetinu.
Imao sam svinju malu na selu. Jahao sam ju. Mrzila me. Završila je kao čvarci.

Uvijek imam mačke za kućne ljubimce. Sve su bile umiljate i drage i za sve se vežem (možda i pretjerano). A budući da živim u vrlo prometnoj ulici mislim da možete pretpostaviti kako su sve potrošile svih svojih 9 života. Od svih je jedino prirodnom smrću umrla Yuki sa 10 -ak godina. Bilo mi je jako žao i poslije nje više ne tugujem kad odu u mačji raj . . . Jednostavno si kažem da je to tako moralo biti (kad nije moglo drugačije)
Trenutno imam Kimija i nadam se da ga neće zadesiti tragična smrt.... (nikad se ne zna)

Uvjek sam imala pse za ljubimce od kada znam za sebe i imali smo ih dugo ,osim ovčara koga sam znala od kada sam prohodala,kojeg je ubio susjed "MILICAJAC" ,zato jer je bio star,a da nas ništa nije pitao,dan danas sa tom spodom koja živi u susjedstvu kuće mog djeda ne pričam ..s moje strane ima križ dok sam živa...
Najgora mi je mora bila smrt Labradorke koja nam je bila ljubimac 13 godina,nakon 2 mjeseca lavovske borbe sa karcinomom i bezbrojnih posjeta veterinaru,neznam ni sama koliko infuzija i injekcija na prošlo Silvestrovo smo je morali dati uspavati,totalna bedara ,doček nove godine u suzama,jedina utjeha je bila to što smo imali izbor,uspavati je da ne trpi bolove i njen blažen pogled koji još jasno vidim dok je tonula u san,nisam je mogla ostaviti tamo samo,mada sad znam da sam trebala zbog sebe,još mjesecima sam kad zatvorim oči vidjela taj pogled...
Sljedeći dan kad sam vidjela klince onako uplakane ,prolistala oglase i 1.1. osvanusmo po prekrasno štene Labradora,pod uvjetom djece da mora biti,cura,crna i Labradorka,mani je bilo rano ali mi je drago zbog njih jer ih je briga oko šteneta bar malo ognala od tuge za ljubimcem uz kojeg su odrasli....ustvari sam glupo vezana jer i dan danas nemogu pogledati slike uspavnog ljubimca da se ne rasplačem kao KRAVA!

ja sam imo mačku nju je dsusjed pogazio bio sam pican pa se nesječam ka ksam reagirao. onda sam imo pseto koje je zbrisalo jer je bio skitnica kojeg smo pokupili na ulici pa je valjd naviko na to lutanje, to sam reko jebiga al bilo mi žao. onda su mi 2 ribice riknule istog dana jer im nisam mjenjo vodu i za to sam reko jebiga.... sad još uvjek imam mačku koja je živa već pun kurac ....

tonya je napisao/la (Pogledaj post): › Previše se družiš sa Circom!!

još jedna ovakva uvreda i stavljam te na ignor listu. ja se s njim ne družim već samo pijem kad smo u exc...

najbolje je imati nešto jestivo za kućnog ljubimca. proces žalovanja je kraći... ono "ljubav prolazi kroz želudac"

MissTake je napisao/la: › još jedna ovakva uvreda i stavljam te na ignor listu. ja se s njim ne družim već samo pijem kad smo u exc... najbolje je imati nešto jestivo za kućnog ljubimca. proces žalovanja je kraći... ono "ljubav prolazi kroz želudac"

definitivno najbolji zec...mislim nije loše ni vola jest, al bio bi bed za kucnog ljubimca

moja kornjaca se osusila pa je zavrsila u nemetinu

Sad će mi biti 4 god (na Badnjak) kak mi je uginuo zamorčić, dušu sam isplakala kad je uginuo..
Sad imam papagaja, iako praši i krešti i zajebava psa, nemam ga ni dugo...ne bi mi bilo svejedno da ga nema.
A pas...mislim da će u cijeloj obitelji biti tjedan dana žalosti jednom kad ugine. Nedavno sam rekla da smo mi njegovi kućni ljubimci. Popije ti topli čaj s limunom iz šalice ak mu ne daš..pije i kavu s nama..šta da više kažem