i.h.298.
http://www.cannabisculture.com/articles/5169.html
samo pogledaj ovaj link, o kakvim ti narkomanima koji opravdavaju svoju ovisnost pričaš?
kažeš da svatko može napisati članak, ali kad ga napiše stručnjak, liječnik, Profesor s Harvarda, kako možeš odbacivati tako očite činjenice?
''Intervju sa Lester Grinspoon-om.
Prof. Lester Grinspoon je psihijatar sa Harvarda (Lester Grinspoon je Associate Professor Emeritus of Psychiatry at Harvard Medical School). Njegova knjiga "Marijuana zabranjena medicina" je prevedena na sedam jezika. On je jedan od cetri sampiona terapije efektom marihuane. On kaze da samo 25% populacije USA je zainteresovano za uklanjanje prohibicije nad marihuanom, ali 80-85% smatra da bi trebala da se koristi u medicinske svrhe.
On je veoma jasan po pitanju politike iza prohibicije i zalaze se za pokretanje pitanja legalizacije u US kongresu ,kako bi dozvolili upotrebu marihuane u medicinske svrhe.
Pitanje: Da li mislite da marihuana zasluzuje trenutnu reputaciju?
Odgovor: Zavisi sta podrazumevate pod reputacijom. Ne zasluzuje reputaciju toliko stetne droge, da ljudi koji je poseduju zasluzuju da budu uhapseni. U Ujedinjenjenim Americkim Drzavama, u 1995., uhapseno je 589,000 ljudi po raznim optuzbama vezanim za marihuanu. Od kako sam zapoceo svoj rad u ovoj oblasti, od 1967, 10 miliona ljudi je uhapseno, da ne spominjem milione koji su bili oznaceni kao kriminalci i cije su karijere unistene zbog hapsenja. Marihuana definitivno ne zasluzuje taku vrstu reputacije. Dok u svakom slucaju nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana, koji nisu ni priblizno ozloglaseni. Nadam se da ce marihuana steci takvu vrstu reputacije da ce od nje nastati jedna nova izuzetna medicina.
Marihuana je zapanjujuce netoksicna.Za sve godine koriscenja marihuane,ne postoji ni jedan dokumentovan slucak smrti prouzrokovan njenim koriscenjem. Nisam siguran da mozete reci istu recenicu za bilo koju drugu drogu.
Vjerujem da ce cena marihuane opasti kada se globalno prihvati u medicini, isti slucaj se desio sa penicilinom. Najcesca cena danas na ulici je izmedju 200-400 dolara po unci predstavlja tarifu prohibicije. Jednom kada se bude koristila kao lek kostace izmedju 20-30 dolara za uncu, sto znaci da ce dzoint kostati izmedju 30-40 centi.
Predpostavimo da pacijent koji prima hemoterapiju zbog raka pati od vrtoglacive i povracanja. Moze da koristi ondansetron ili granestotron, i oni ce ga kostati oko 30 do 40 dolara po pilili i mozda ce morati da uzima i do cetri pilule. Sa druge strane jedan dzoint od 30 centi ce mu pomoci podjednako dobro.
Ono sto mi znamo o primeni marihuane u medicini je zasnovano skoro iskljucivo na anegdotama. Onda kada nam dozvole da izvedemo detaljnije studije, siguran sam da cemo uvideti neverovatan lek.
Svaka osoba koja je proucila literaturu zna da je marihuana neverovatno netoksicna droga. Naravno prvi zahtev za svaki lek je da ne steti.
Kada marihuana dobije svoje zasluzeno mesto u US farmaciji, mesto koje je izgubila proglasenjem Marihuana Tax ACT-a 1937 (prvo proglasenje marihuana veoma opasnom drogom), naci ce se medju najmanje toksicnim supstancama na celom apotekarskom rafu.
Pitanje: Da bi ona dostigla pomenut status, koliko je bitno da se razvije drugaciji nacin konzumiranja, umesto pusenja, ili smatrate da ce pusenje biti omiljeni nacin konzumiranja u medicinske svrhe?
Odgovor: Trenutno, pusenje je omiljeni nacin i postoji nekoliko razloga zbog toga. Prvi, dostupan lek sa THC-om, Marinol sadrzi samo jedan od 60 kanabinoida. Problem je u tome sto nije jednako dobar kao pusena marihuana zato sto nisu svi korisni efekti marihuane iskljucivo u THC-U. Ja mislim, na primer, jos jedan deo spektra kanabinoida, je veoma vazan. Drugo,osoba koja koristi dim marihuane moze lako da zna koliko joj je dovoljno da spreci vrtoglavicu, ili bilo sta drugo sto pokusava da postigne.
Ako neko koristi oralno, bilo da uzima Marinol pilule ili Alice B., Toklas-ove braon pilule, tesko moze da iskontrolise dozu, i na kraju moze da uzme previse ili premalo. Na oba nacina individua mora da saceka da pocne da deluje pilula kako bi znao da li je ista postigao.
Dalje posmatrano, postoje razlike u biodostupnosti. Na primer, dve osobe mogu uzeti jednu Marinol pilulu, ali jedna moze apsorbovati vise od druge, tako da nivo apsorbcije moze biti veci danas nego sutra. Bas zbog ovog razloga pusenje je bolje.
Kako god, ja mislim da u buducnosti necemo pusiti marihuanu, vec cemo je koristiti inhalacijom zato sto kanabinoidi lako isparavaju iz biljke. Tehnologija za tako nesto postoji danas, ali je nemoguce istraziti je zbog stava US vlade.
Pitanje: Da li ste oduvek smatrali da je marihuana toliko korisna supstanca?
Odgovor: Ne . 1967., bio sam veoma zabrinut zbog mladih ljudi, korisnika te uzasne droge, marihuane, i nisam slusao autore koji su pokusavali da kazu suprotno. U to vreme, i verovao sam da trebam da otkrijem naucne cinjenice a da ih zatim objektivno iznesem na videlo, nebi li nekim ljudima skrenuo paznju. Kako se na kraju ispostavilo, otkrio sam da mi je do tada “ispiran mozak” , kao i svakom drugom americkom gradjaninu, i da iako marihuana nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana.
Cak sta vise otkrio sam da marihuana ne stvara fizicku zavisnost,! Proveo sam tri cele godine istrazujuci pre nego sto sam napisao knjigu, Marijuana Reconsidered (predomisao u vezi marihuane, slobodan prevod), koja je bila objavljena od strane Harvard univerziteta 1971. nazvao sam je tako sto sam se i sam predomislio. Danas je ta knjiga klasik.
Moj zakljucak je bio taj da je najopasnija stvar kod marihuane cinjenica da je vise od 400,000 ljudi godisnje uhapseno zbog nje.
U knjizi sam takodje predvideo, da kada ljudi budu shvatili sve o marihuani, slobodna procena 10 godina, njen legalni status bice promenjen. Toliko sam dobar kao prognosticar! Prognoza je neuspela...
U knjizi sam napisao,poglavlje o terapijskoj upotrebi. To su spisi koji su ostali od terapeuta 19-og veka, u vreme kada je droga dosta koriscena. Pre pet godina sam shvatio sam da je tema jako zanimljiva, i uvideo sam da sam proveo isuvise godina istrazujuci koliko je stetna (ili nestetna) marihuana, i da je doslo vreme da istrazim koliko bi mogla da bude korisna. Bio sam zainteresovan za medicinsku i nemedicinsku upotrebu. Na kraju knjige, Marijuana, zabranjeni lek, samo pogledajte njenu potencijalnu medicinsku upotrebu.
Pitanje: Da li je knjiga bila uspesna?
Odgovor: Apsolutno. Knjiga je narocito odlicno prihvacena u Evropi .U Londonu sam, na primer, pre oko godinu dana, ucestvovao na TV debati, a jedna zena koja je dosla iz Leeds-a kako bi bila u publici, rekla mi je koliko je knjiga promenila njen zivot. Patila je od Multiple Sclerosis i bila je privucena drogom iz razloga sto joj je olaksavao bolove u misicima. Ljudi koji pate od MS sindroma cesto ne mogu da kontrolisu besiku. Pre upotrebe marihuane, bila je tridesetsedmogodisnja majka koja je bila suvise uplasena da napusti kucu zbog svog stanja. Zahvaljujuci marihuani, postala je sposobna da kontrolise besiku i ponovo zivi svoj zivot.
Pitanje: Koje su nemedicinske upotrebe Marihuane?
Odgovor: u mojoj knjizi, Marihuana-zabranjena medicina , postoje price o ljudima koji su nalazili da marihuana oslobadja inspiraciju i potstice kreativnost,ili pomaze seksualno. Mnogi ljudi slabog apetita, koriste je sa dobrim efektom. Takodje, u istoriji je cesto koriscena u duhovne svrhe. U najnovije izdanju knjige Marihuana zabranjena medicina , obraticemo paznju na uticaj marihuane na sprecavanje starenja. Studije ce obratiti paznju na starije ljude koji koriste marihuanu u medicinske i nemedicinske svrhe, nebi li olaksali sebi starost.
Pitanje: Mozeteli da se setite i jednog razloga zbog kog bi marihuana i dalje ostala ilegalna droga ?
Odgovor: Prvo, dozvolite mi da kazem, imam tri razloga da budem zabrinut zbog marihuane. Jedno su deca koja nebi trebala da je koriste,isto kao sto nebi trebala da koriste duvan i alkohol. Drugo, marihuana i voznja automobila ne idu zajedno. Opet, isto se odnosi i na mnoge narkotike. Na kraju, postoji sumlja da se odredjena steta nanosi respiratornom sistemu. Pluca nisu napravljena da udisu dim nastao od sagorevanja biljaka tako da moramo predpostaviti da cini istu stetu respiratornom sistemu kao i cigarete. Ipak ljudi ne puse ekvivalent paklici cigarete dnevno. Niti je ovo problem koji ne moze biti resen tehnologijom,ili ironijom, pravljenjem potentnijih trava gde je dovoljno uzeti nekoliko dimova kako bi osetili efekat.
Pitanje: Sta spreceva marihuanu da postane legalna droga? Da li ima skrivenih interesa?
Odgovor: na prvom mestu vlada US-A ne zeli da prizna da nije bila u pravu marihuane, i da je 10 miliona ljudi uhapseno od 1967 ni zbog cega.
Takodje, ima skrivenih interesa. Postoji mnogo ljudi koji bi dosta izgubili kada bi marihuana postala legalna. Postoje agenti za suzbijanje narkotika, specijalna policija, farmeceutske kompanije koje prodaju urin testove, i ljudi koji prodaju preparate za skremblovanje testa. Takodje postoje ljudi koji na ilegalnosti marihuane zaradjuju ogromne pare. Niko od pomenutih ljudi nebi bio srecan kada bi im izvori zarade iznenada nestali.
Pitanje: Predpostavljamo da farmaceutske kompanije ne bi bile srecne kada bi se marihuana iznenada pojavila na scenu kao ogroman konkurent modernoj medicini?
Odgovor: Ne nebi bile. Uzmite ondansetron za primer. Farmaceutskoj kuci ostaje oko 20 dolara po piluli. A cigareta marihuane koja ima isti efekat, ako ne i veci, bi kostala oko 30 centi. Da li je uopste cudno to sto se farmaceutske kompanije plase legalizacije marihuane.
Pitanje: Nije li vecina lekova prilicno toksicna?
Odgovor: Apsolutno. Postoji veoma mali broj njih toliko malo toksicnih koliko je marihuana. To je cinjenica''