Donacija organa

Anita_os je napisao/la (Pogledaj post): › Svasta, a inace su tamo stvarno uvijek ok, cak i previse ok jer vec budu dosadni s ispitivanjima tko si, kako si... Ja bila prije 5-6 dana i nisam imala problemosa. Kazes "gospodin", ima samo jedan tamo stariji tehničar, koliko znam, i bas se cudim da te on otpilio.. svašta..

Pa i ja sam se jako iznenadila, vjeruj mi. Možda sam naletila pred pauzu

Čovjek je na osnovu mog izgleda zaključio da "nemam željeza".

Inače čujem da su OK, i stvarno paze na tlak, hemoglobin i sve ostalo prije no što uzmu krv. Ja sam, valjda, naletila u krivo vrijeme.

gaap je napisao/la (Pogledaj post): › ma ja dajem svima sve, ako betko želi uopće moje alkoholom i drogicama načete organe i tekućine...

Ma može, daj ti to, sve se na neki način može upotrijebiti - ako ništa drugo,može poslužiti kao loš primjer drugima

wendy je napisao/la: › zlusch je napisao/la: › Na koncu, ni četiri sata izležavanja i čitanja novina, triput tjedno, nije najgora stvar na svijetu.... ne? Ali, ja bih svojima svakako darovala bubreg bez razmišljanja ako za to postoji mogućnost i šansa. Vidjela sam svašta u bolnici i zaprepastiš se koliko je sebičnih ljudi oko nas.. Što se tiče "četiri sata izležavanja i čitanja novina, triput tjedno", kako si ti to lijepo objasnio Nije najgora stvar na svijetu, ali ipak mislim da je to prestrašna tortura. Ne to vrijeme provedeno u bolnici nego sve posljedice bolesti, komplikacije i manifestacije...

Ne bih rekao da su ljudi baš sebični... sebično je kad imaš love i ne pomogneš nekome bliskom da stane na noge ili kad svršiš, jelte, i napraviš se lud pa navučeš gaće i odeš po pivo
Dati nekom bubreg je prije svega opasna stvar i debela žrtva... tebi ostane samo jedan bubreg i nada da će raditi do kraja života, da se nećeš ošinuti kvakom od vrata u njega i da ti bilo što drugo neće nagristi integritet dotičnog organa. A moraš i sačuvati živce ako se tvoj bubreg ne primi kod primatelja i mora ići u medicinski otpad

A izležavanje i nije prestrašno, samo ti ograničava radijus kretanja i neke životne mogućnosti. Na stranu komplikacije i manifestacije... ljudi znaju doživjeti duboku starost kraj dijalizatora, osim ako za potrošni materijal ne koristi Baxterove proizvode, jelte... (malo sarkazma nije na odmet u ovim teškim temama)

wendy je napisao/la: › Čekaj, ti ideš na dijalize? Sorry onda na mojim postovima ako su te na bilo koji način uvrijedili, ja znam ono s medicinske strane i svoje stavove, ali ne mogu se staviti u vašu kožu... Je, super je osjećaj dati krv... KAD TI DOPUSTE

Ne idem.... bio sam točno 10 puta i vratila mi se bubrežna funkcija. Štono bi se reklo - materijal za enciklopediju Ali mi je zanimljivo bilo pričati s ljudima kojima je dijaliza već godinama sastavni dio života. Fora je što oni uopće to ne smatraju za nešto fatalno.... ono, dođu tamo, odrade svoja četiri sata, pročitaju novine, pretresu dnevnu politiku, izogovaraju one koji su upali u drugu smjenu i tako....

Pljuga je što ne možeš putovati dulje od 3 dana tamo gdje ti se prohtije... na more možeš ići samo tamo gdje postoji odjela za dijalizu i osim hotela, moraš rezervirati i termin u bolnici. Odlazak u inozemstvo dodatno komplicira stvari....

Sad ti je jasno zašto je doniranje bubrega jako opipljiva stvar i zašto treba biti jako oprezan pri razbacivanju smjelim izjavama...

Ali doniranje krvi je sasvim bezazleno i definitivo spašava živote... i ja bih išao da mogu... nije fraza... ali nemrem, jebga....

wendy je napisao/la: › Ne znam baš kakva je procedura oko presađivanja bubrega kod mlađih osoba, ali znam da se kod nas kod osoba u zrelim godinama ili kod starijih ljudi ni ne pomišlja na presađivanje dok postoji šansa za dijalizu. Okrutno, ali istinito...

Imam drukčija iskustva... sjećam se par ljudi koji su biti u tzv. zrelim godinama i koji su išli na pretrage koje su osnovni preduvjet da upadneš na listu čekanja. E sad, kako i na što ide skupljanje bodova za dotičnu listu.... i da li mlađi imaju baš osjetno veći prioritet, nemam pojma.

Drago mi je što si ti svoje bubrege "vratio na mjesto"

Vidiš, nisam ni razmišljala o tome da ne mogu ni otputovati... ma, strašno! Ljudi, poklanjajte bubrege

Ma, predobro je meni jasno da to nije "samo tako", ali ja znam da si ne bih oprostila da nekome od mojih treba bubreg, da postoje šanse, a ja ne pokušam. A kada bi otišao u medicinski otpad (ako bi, ustvari), uzela bih si doživotnog psihologa i molila se Bogu

Potaknuo si me sad da više razgovaram s pacijentima... nije da ja ne želim, nego su oni naviknuti da je medicinsko osoblje nepristupačno. Odsad cu doći i predstaviti se kao student pa ću pokušati izvući iz njih ono što pričaju međusobno.

Odavno mi je jasno, naravno, da je nedostatak komunikacije najveći problem u današnjem zdravstvu, ali sad vidim da preko tvojih par postova već dobivam drukčiji dojam o tome što se događa s ljudima na jednom odjelu..

wendy je napisao/la (Pogledaj post): › Debeli, više ne dijele pare nego kupone za pizzu

Ma u Os nisu nikad davali lovu, govorim ti o Zg, njihov imunološki uzima sve plazmu trombocite, serum, što god im daš oni ti plate. Jer to oni dalje prodaju za izradu preparata i hranjivih podloga.

wendy je napisao/la: › Drago mi je što si ti svoje bubrege "vratio na mjesto"

Fala, fala... iako sam ja samo ležao i điđio, a neka hrpa žena se brinula o meni i o nekim mojim organima

wendy je napisao/la: › Vidiš, nisam ni razmišljala o tome da ne mogu ni otputovati... ma, strašno!

I ne samo to... ima tu još puno drugih stvari za koje ne znaš dok to ne doživiš jer se one ne prepričavaju dalje. A ne prepričavaju se jer se ljudi stide da će biti markirani od okoline kao drukčiji ili jer su puni kompleksa.

wendy je napisao/la: › Ma, predobro je meni jasno da to nije "samo tako", ali ja znam da si ne bih oprostila da nekome od mojih treba bubreg, da postoje šanse, a ja ne pokušam. A kada bi otišao u medicinski otpad (ako bi, ustvari), uzela bih si doživotnog psihologa i molila se Bogu

U svakom slučaju. A ne trebaju ti psiholozi i bogovi... dovoljno ti je da znaš da si probala pomoći. Da nisi probala, grizlo bi te cijeli život ono "a što bi bilo da sam probala dati bubreg....". Žišku?

wendy je napisao/la: › Potaknuo si me sad da više razgovaram s pacijentima... nije da ja ne želim, nego su oni naviknuti da je medicinsko osoblje nepristupačno. Odsad cu doći i predstaviti se kao student pa ću pokušati izvući iz njih ono što pričaju međusobno.

Ne, ne.... donesi spavaćicu na posao, nađi prazan krevet i glumi pacijenta. Da vidiš samo kakvih ćeš se priča naslušati.... možda i onoga što ne bi htjela čuti, ali jebga sad...

zlusch je napisao/la (Pogledaj post): › Ne, ne.... donesi spavaćicu na posao, nađi prazan krevet i glumi pacijenta. Da vidiš samo kakvih ćeš se priča naslušati.... možda i onoga što ne bi htjela čuti, ali jebga sad...

E, vidiš, dobra ideja Pomislila sam već puno puta kako bih htjela završiti u bolnici (znam da zvuči bolesno, ali... ) pa da sagledam svoj budući posao iz druge perspektive. Ovo bi bio manje bolan način - kada bih se samo pravila bolesna

Što se tiče toga da ljudi ne govore jer im je neugodno i misle da bi mogli biti ismijani... o, da, itekako sam svjesna toga. Na razumijevanje ne nailaze ni među mojim kolegama pa kako bi onda drugdje. Biti bolestan je samo po sebi strašno, a onda te još ljudi do kraja dotuku

zlusch je napisao/la (Pogledaj post): › iako sam ja samo ležao i điđio, a neka hrpa žena se brinula o meni i o nekim mojim organima

Hehe, vidiš, vidiš... u svemu se da naći ponešto pozitivno... Ova rečenica zvuči nešto kao san svakog muškarca, kad stoji ovako sama za sebe

wendy je napisao/la: › Biti bolestan je samo po sebi strašno, a onda te još ljudi do kraja dotuku

Ne mogu te dotući više nego im to dopustiš. Problem je što se većina ljudi, kad shvate da su bolesni, prepuste sudbini i čekaju da se samo od sebe nešto dogodi... a neće. Dok se ti sama ne angažiraš da pošalješ bolest u MP3, nema tu kruha....

wendy je napisao/la: › zlusch je napisao/la (Pogledaj post): › iako sam ja samo ležao i điđio, a neka hrpa žena se brinula o meni i o nekim mojim organima Hehe, vidiš, vidiš... u svemu se da naći ponešto pozitivno... Ova rečenica zvuči nešto kao san svakog muškarca, kad stoji ovako sama za sebe

Sve ono što si pomislila čitajući tu moju rečenicu, a i više... istinito je

Jedino je žalosno što nisam baš bio u stanju uzvratiti istom mjerom, osim verbalno... a tu sam doma, jelte.. juz jor imedžinejšn

pitali Muju što bi on dao u Medicinske svrhe...

a on će: e, dam im kurac!

organe mozes donirati samo ako imas donatorsku karticu. a ja mjenjam bubrege za jos 2 para ociju....

ruana je napisao/la (Pogledaj post): › organe mozes donirati samo ako imas donatorsku karticu. a ja mjenjam bubrege za jos 2 para ociju....

ne moraš imati donorsku karticu da bi donirao organe. sustav darivanja organa kod nas je ustrojen na način da svatko tko se za života nije izričito tome usprotivio, pri slučaju moždane smrti postaje potencijalni darovatelj. Naravno, iz opće etike obitelj se još o tome pita, ali nije obveza.

Donorska kartica je kod nas samo znak da je osoba svakako željela darovati organe. Ukoliko nema donorsku karticu, a dogodi se moždana smrt - to nema nikakve veze. jedino ako napismeno postoji znak njezinom/njegovom protivljenju