Dobro, ne ide s majmunima...
Kategorički možemo zaključiti samo sljedeće:
"Vilim Šekspir nije bezbroj majmuna."
Eh sad, s obzirom da majmuni ne mogu jer piške i kakaju po tipkovnicama, a i čitav svemir ispunjen majmunima tijekom čitavog života prostorno-vremenskog kontinuuma ne bi završio posao, pada mi na pamet nešto drugo:
Što ako bismo imali algoritam koji se samoumnožava nekom divljom progresijom i osim svojih klonova daje beskonačno (dobro, nepojmljivo, ali konačno) duge nizove nasumičnih alfanumeričkih znakova?
Mislim da bi svu memoriju svijeta imali sutra ujutro, samo da nam je neko od superračunala. |